10.09.2007.

Na današnji dan, prije točno pet godina, preminula je Žarana Papić, feministička teoretičarka i antifašistička aktivistkinja iz Beograda. Feminizam u bivšoj Jugoslaviji je, između ostalog, zasnovan na njenim mislima, radovima, teorijskim diskusijama i feminističkim anti- fašističkim stavovima.  Mnoge feministkinje u svetu su je volele, davale joj razna imena iz milja, hrabrile se njenim mislima, učile iz njenih reči. 

ŽARANA PAPIĆ (1949-2002) - rođena je u Sarajevu, diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirala i 1995. doktorirala. Bila je predavačica na odeljenju za Sociologiju i Antropologiju, predavala je Studije roda i pola na Centralnoevropskom Univerzitetu u Budimpešti. Jedna je od osam žena osnivačica Ženskih studija u Beogradu. Njena predavanja slušala su se i na Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži.

Žarana je jedna od organizatorki međunarodne feminističke konferencije u Istočnoj Evropi, održane u Beogradu 1978. Bila je urednica univerzitetskog Studentskog izdavačkog centra u Beogradu (1979-1983, glavna urednica od 1983-1989), regionalna predstavnica uređivačkog odbora Internacionalnog foruma ženskih studija. Iza nje su ostale knjige "Antropologija žene", kao jedna od prvih feminističkih knjiga na našem jeziku (1983.), a koju su sa ogromnim entuzijazmom i posvečenošću radile dve prijateljice i feminističke antropologinje Lydia Skevicky, iz Zagreba, i Žarana Papić, potom "Sociologija i feminizam" i "Polnost i kultura - Telo i znanje u savremenoj antropologiji", mnogobrojni članci u časopisima na srpskohrvatskom, francuskom i nemačkom jeziku i brojna poglavlja u enciklopedijama.

U znak sjećanja na Žaranu Papić, donosimo tri priloga:

- Deo biografskog teksta njene dugogodišnje prijateljice, feministkinje, filozofkinje Rade Iveković iz 2002.;
-  Citat Žarane Papić iz intervjua za Slobodnu Evropu;
- Citat o Žarani Papić njene prijateljice Štefice Markunove, feministkinje i lezbejske pesnikinje.

Rada Iveković

FEMINISTIČKI PRILOG ŽARANE PAPIĆ OBEĆAN BUDUĆNOSTI

Žarana Papić (1949-2002)

Kad sam je ja upoznala 1978., Žarana je već bila mlada sociologinja-antropologinja koja se bavila društvenim temama konkretnih domaćih prilika (u doba samoupravljanja) i posebno onim što se tada zvalo ženskim pitanjem. A to je značilo imati kritički stav.

Te je godine, zajedno s tadašnjom direktoricom Studentskog kulturnog centra u Beogradu Dunjom Blažević, organizirala međunarodni skup na temu «Drug-ca žena, novi pristup?» Bio je to seminarni skup kasnijih skromnih ali upornih ženskih pokreta jugoslavenskih zemalja. Danas, kada znamo ulogu ženskih i feminističkih grupa koje su tokom desetak i više godina balkanskog mućenja pružale otpor nacionalizmu i nasilju što su rasturili naše živote i raspačali nam zemlju.

Žaranina teorijska istraživanja nisu se bavila ženama u užem smislu, nego su razrađivala društvenu kritiku između ostalog i u spolnom/rodnom ključu, a posljednja je decenija potvrda njene dijagnoze iznijevši na vidjelo izvornu duboku spregu nacionalističkog fašistoidnog naboja i patrijarhalnih zasada, nacionalne novokomponovane «tradicije». U ono doba, krajem sedamdesetih, trebalo je kao i danas hrabrosti za organiziranje skupa o ženskom pitanju koji zapravo ispituje sistem, režim i tekuću politiku. Pa onda i za izdržavanje paljbe koja se sručila na organizatorice i učesnike od strane sretno udruženih režimskih tipova i patrijarhalnih zamlata, pa čak i ponekog velikog zvaničnog političara.

Više nego što se može ovdje ukratko reći, Žarana Papić ima zasluge za otvaranje mentalnog i političkog prostora za feminističko mišljenje. 

Svoju prvu knjigu Antropologija žene objavila je Žarana zajedno sa zagrebačkom sociologinjom-historičarkom, prerano nestalom Lydijom Sklevicky. Lydija je tragično poginula u saobraćajnoj nesreći još 1990. Ta je knjiga bila značajna po tome sto je antropologiju-etnologiju izvadila iz kolonijalnog naftalina, uvela u nju teme o strukturi i povijesti potlačenosti žena i za naše je prilike modernizirala i povezala sa drugim disciplinama. Antropologija je bila prva disciplina koja se dekolonizirala. Kroz analizu društvenih i političkih odnosa spolova, Žarana se uvijek bavila studijem i kritikom konkretnih širih prilika, socijalno i historijski konstruiranih. Komponenta feminističke kritike, vidi se to iz usporednih studija, danas je nezaobilazna u društvenim naukama, a njen prilog obećan budućnosti.

Bila je jedna od najoštrijih kritičarki domaćeg nacionalističkog režima i nacionalističke ideje, identitarnog zajednićarenja. Neumorno je učestvovala na skupovima i debatama, i objavljivala kritičke tekstove. Spomenula bih samo jednu temu među mnogima, jednu Žaraninu prognozu,  koja mi se čini jako važnom.  Ona ju je formulirala još u doba liberalizacije štampe pred kraj SFRJ, a bilo je to doba otkrića i glorifikacije «civilnog društva» : prozrela je još tada - a to vrijedi i danas - kako civilno društvo (ta magična formula) nije samo po sebi garancija demokracije, jer može (mada ne mora), da  kroz odbacivanje svake univerzalne ideje udomi bilo kakvu nacionalističku, rasističku politiku. U situaciji palanke, i «civilno društvo», pa i sama ideja «demokracije», zloupotrebljavani su, kao što se pokazalo, za pravdanje nasilja. Žarana je bila suptilna društvena posmatračica. Tokom ratnih godina, skupila je ogromnu i vrijednu arhivu, likovnu i tekstovnu, dokumentacije o identitarnim kristalizacijama, o konstrukciji muških i ženskih uloga, o « turbo folku », o stvaranju neprijatelja i, neiskorijenjenim, još postojećim i nekažnjenim lokalnim ekstremističkim kretanjima, koja je smatrala izuzetno opasnim. Nije pravila kompromise u svojim tekstovima, i nije imala dlake na jeziku.

Svojedobno, prije prelaska na Filozofski fakultet u Beogradu, Žarana Papić je radila kao urednica u SICu (Studentski izdavački centar). Dala je svoj prilog odabiru i objavljivanju odličnih knjiga i važnih prevoda. Na fakultetu je voljena od studenatkinja i studenata. Posljednja Žaranina knjiga jeste « Polnost i kultura . Telo i znanje u socijalnoj antropologiji » (1997), njena prerađena doktorska disertacija. Baveći se na originalan način antropologijom roda, Žarana u njoj analizira i kritizira opoziciju priroda/kultura koja se uvriježila u starijoj antropologiji.

 

Intervju Slobodna Evropa, Branka MIHAJLOVIĆ
16. jun 2002.

ŽARANA PAPIĆ, sociološkinja, feministkinja

“Svakodnevni mali fašizam – to znači da u svakom ponašanju postoji isključenje drugog. Znači, kad se mi kroz svakodnevno ponašanje naviknemo da je sasvim u redu ako drugog nema, onda je to politički pripremljen teren za mali fašizam.

Ono što bih ja lično definisala kao početak fašizma u Srbiji, to je ono famozno slovenačko „Mleko z bregov“. Kada su u radnjama i u samoposlugama ljudi prestali da kupuju „Mleko z bregov“, to je za mene bio početak isključenja drugog. Kad se isključi jedan industrijski proizvod, onda se vrši ta zamena, to znači kao da svi Slovenci treba da nestanu, jer mi nećemo to mleko da pijemo. Ista stvar se sada događa sa Crnom Gorom, nemate nigde crnogorski „Vranac“.

 

Štefica Markunova, feministkinja, lezbejska pesnikinja, 2002.

Posmatram je, ona napušta žene prilazi mi : "Daj mi jednu cigaretu! Zbunjena kažem", ali ja pušim ove jeftine, uzmi od druge, one puše Marlboro. "Ja hoću od tebe." kaže Žarana i puši moju cigaretu.

Neću da vam govorim kako su je studenti obožavali, saletali me da ih slušam, zamisli, rekla Žarana ovo ili ono, sinoć smo sedeli s njom i pričali dugo...Kad studenti neku odaberu, ta mora da gori Prometejevom vatrom. Bila je to Žarana, mala žena velike duše.  Šta je to nama bilo zajedničko? Ovo vreme haosa i bezakonja, srušenih pravih vrednosti ili naše ženino...

Nacionalizam i puna usta demokratije su apsurd. Oko nas haos u dubokom neredu. Sve na čemu su se oslanjali naši ženski životi je nezamisliv nered. Samo možemo da se okrenemo rodu, feminizam.

Ožiljci posledica diktature su negativni efekti, fašizam je našao plodno tlo u dušama.  Žarana Papić: "To je -NAŠ ŠIBICARSKI FASIZAM - VULGARAN I PROST, POPULISTIČKA IGRA ZA MASE...VELIKI DOBITAK KADA UNIŠTIMO NAŠE NEPRIJATELJE, UNUTARNJE I VANJSKE, SVE KOJI NE MISLE KAO MI... Gde je sada ta kuglica, ispod koje šibice?“
Autorica: Lepa Mlađenović, Info AZC

Izvor: http://www.ekviva.net/index.php?page=news&id=742