|
|
|
|
Promocija knjige "Neko je rekao feminizam?" |
|
|
|
|
Monday, 18 February 2008 |
|
 Sreda, 20.02.2008. u 12h, Institut za filozofiju i drustvenu teoriju - Narodnog fronta, kod bioskopa
U izdanju Zena u crnom, Centra za zenske studije i Rekonstrukcije
Zenskog fonda izasla je knjiga Neko je rekao feminizam? Kako je
feminizam uticao na zene XXI veka, koju je priredila Adriana
Zaharijevic.
Monografija Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na zene
XXI veka nastala je kao pokušaj da se teorijski uobliči odgovor na
pitanje da li u danasnjem svetu ima mesta za feminizam. Da li danas,
kada su osvojene mnoge slobode, kada ima osnova za govor o sve vecoj
ravnopravnosti muskaraca i zena, kada se zene sve cesce i sve
raznovrsnije pojavljuju u mnogim sferama javnog, ima smisla govoriti o
feminizmu? Mnoge mlade zene koje uzivaju stecena prava i slobode ne
prepoznaju uticaj koji je rad prethodnih pokoljenja zena imao na
njihove zivote, sto cesto, nazalost, vodi izostanku solidarnosti i
razumevanja onih zena koje «same nisu uspele» da nadmase «zastarele»
drustvene zahteve i norme. Pored toga sto treba da pokaze da «posao još
nije zavrsen», cilj knjige je da ukaze na to kako su zene zivele pre no
sto je posao feministkinja zapocet. Struktura knjige odgovara ovom
zahtevu: ako bismo pokusale da razlozimo nasu svakodnevicu – u kojoj se
preplicu privatna i javna sfera, u kojoj radimo, glasamo, citamo,
vodimo ljubav, pratimo medije, govorimo, odlazimo na izlozbe, u crkvu
ili na mirovne skupove – naicicemo na stvari o kojima zene do pre samo
stotinak godina nisu mogle ni da sanjaju, a koje danas predstavljaju
sastavni deo nasih zivota. Ova knjiga zeli da pokaze da je feminizam
tome umnogome doprineo, iako toga najcesce nismo nimalo svesne.
Knjiga
predstavlja 26 mladih autorki. Redom kojim se pojavljuju u knjizi:
Dragana Obrenic, Marija Perkovic, Tijana Krstec, Diana Miladinovic,
Milica Lezajic, Jasmina Stevanovic, Lidija Vasiljevic, Paula
Petricevic, Natasa Zlatkovic, Milena Timotijevic, Carna Cosic (dve
pesme), Mima Rasic, Vera Kurtic, Marina Simic, Hana Copic, Jelena
Visnjic, Mirjana Mirosavljevic, Iva Nenic, Ivana Velimirac, Nadja
Duhacek, Jelena Miletic, Katarina Loncarevic, Jana Bacevic, Ana Bukvic,
Ksenija Perisic, Marija Mladenovic i Adriana Zaharijevic.
Tekstovi
se bave pravima i slobodama (glas, rad, obrazovanje, razvod i abortus),
presekom licnog i politickog (brak i porodica, religija, zensko
zdravlje, prostitucija), identitetima i razlikama (lezbejke, Romkinje,
pitanje rase i roda), predstavljanjem zena (jezik, mediji i popularna
kultura), umetnoscu (knjizevnost, pozoriste i vizuelne umetnosti),
teorijom i aktivizmom (mirovna politika, globalizacija feminizma,
antropologija i psihologija), i istorijskim presecima (privatno/javno,
presek kroz istoriju feminizma).
Pored autorskih tekstova, u
knjizi se nalaze i dodaci o pravu glasa po dravama sveta, predsednicama
i premijerkama, znamenitim zenama u medicini, genitalnom sakacenju,
nobelovkama, nobelovkama za mir i feministickim teorijama. Na kraju
knjige je dat kratak istorijski pregled vaznih datuma za feminizam u
svetu i Srbiji.
Vizuelni identitet knjige potpisuje Nikola Stevanovic.
|
|
|
|
|
 Subota,
10. maj, 12-18h
Muzej
25. maj (Bioskopska sala)
Botićeva
6, Beograd
12h
ZAŠTO
RADNICI U KULTURI?
Grupa
RUK konstatuje da je uvedeno vanredno stanje u savremenoj umetnosti u
Srbiji. Ukinut je politički prostor u umetnosti, sprovedena je
zabrana mišljenja i slobodnog izražavanja koja je zagarantovana
Ustavom. Postavlja se pitanje: zašto je
savremena umetnost u Srbiji danas toliko opasna za državu i njen
aparat?
|
|
Detaljnije...
|
|
|
|
početna 
